Опис пројекта
„Можда сам због тога преузео најпрозаичнију вежбу на овом свету – ако је веровати древним филозофима – у још једној вежби умирања, покушавајући не само да филозофирам, већ и да пронађем смислена објашњења. Чак водим и 'белешке'.
И стално посежем за књигама у којима су кодирани кардиограми времена!"
Данас вам представљамо песму (на бугарском) Мартина Калеева – једног од најпрепознатљивијих лица северозападне Бугарске по свом писању и континуираној културној делатности током година.
Мартин Калеев је један од оних аутора који су свој стваралачки и животни пут изабрали да воде у земљи, односно у Монтани, а да им није посебно сметала „неугодност тешког“. Рођен је 18. августа 1958. године у Варшецу и „Заслужни грађанин Варшеца“, одликован је почасним знаком града. Завршио је мастер дипломе из економије, информатике и информационих технологија, укључујући бројне специјализације на бугарским универзитетима. Аутор је девет књига поезије, прозе, есеја и публицистике, два сценарија, коаутор уџбеника и више од 1500 публикација и наступа у разним медијима. Добитник је награда, од којих је последња 2017 УБ Златно перо. за укупан допринос. Бави се ликовном уметношћу. Дела су му превођена на енглески и руски језик. Главни уредник је алманах Огоста. Уврштен је у Бугарску новинарску енциклопедију и у Енциклопедију значајних Бугара савремене Бугарске.
„Чекам Човека
да се заустави на углу. понекад сањам -
као бели Сваллов буре
кавеза од трња,
у које сам натрпао своју душу и затрпао је ћутањима.
још чека
да се човек појави, али ја опажам
само кораци. Удаљавање…
Лимпинг
са трном у пети. А следи моја несаница
као веран пас.
после њих
ми лифе
подтицхва
као сенка..."
Више о аутору можете сазнати са његове званичне веб странице: https://www.martenkaleev.com/bio
Извори: