Vasile "Vasko" Popa

Мала кутија од Васко Попа

Малој кутији расту први зуби

И расте јој мала дужина

Мала ширина мала празнина

И уопште све што има

Мала кутија расте даље

И сад је у њој орман

У коме је она била

И расте даље и даље и даље

И сад је у њој соба

И кућа и град и земља

И свет у коме је она била

Мала кутија сећа се свог детињства

И од превелике чежње

Постаје опет мала кутија

Сада је у малој кутији

Цео свет мали малецан

Лако га можете у џеп ставити

Лако украсти лако изгубити

Чувајте малу кутију

Василе Васко Попа (29 јун 1922 - 5 јануара 1991) био је српски песник румунског порекла.

Попа је рођен у селу Гребенац. После завршене средње школе уписао се као студент Филозофског факултета Универзитета у Београду. Наставио је студије на Универзитету у Букурешту и у Беч. Током Другог светског рата борио се као партизан и затворен је у немачком концентрационом логору у Бечкереку (данас Зрењанин, Србија).

После рата, 1949 године, Попа је дипломирао романску групу Филозофског факултета Универзитета у Београду. Своје прве песме објавио је у часописима Књижевне новине и дневном листу Борба.

Од 1954 до 1979 године био је уредник у издавачкој кући Нолит. 1953 године објавио је своју прву велику збирку стихова, Кора. Остали важни радови обухватали су „Непочин поље“ (1956.), „Споредно небо“ (1968.), „Усправна земља“ (1972.), „Вучја со“ (1975.), и „Од злата јабука“ (1978), антологија српске народне књижевности. Његова збирка песама 1943–1976, збирка у енглеском преводу, појавила се 1978., уводом британског песника Ted Hughes.

Дана 29 маја 1972. године Васко Попа је основао Књижевну општину Вршац и основао библиотеку разгледница, Слободну лишћу. Исте године изабран је за члана Српске академије наука и уметности.

Васко Попа један је од оснивача Војвођанске академије наука и уметности, основане 14 децембра 1979 године у Новом Саду. Васко Попа је први добитник „Бранкове награде“ за поезију, установљене у Сремским Карловцима у спомен на Бранка Радичевића. Године 1957 добија „Змајеву награду“ , која одаје почаст песнику Јовану Јовановићу Змају. 1965 Попа је добио аустријску државну награду за европску литературу. 1976 добио је награду за поезију „Бранко Миљковић“, 1978 Југословенско државно антифашистичко веће за народно ослобођење Југославије, а 1983 књижевну награду „Скендер Куленовић“.

Године 1995, град Вршац основан поезије награду названу по Васка Попе. Награђује се сваке године за најбољу књигу поезије објављену на српском језику. Свечана додела награда се одржава на дан Попа рођендан, 29 јуна.

Васко Попа умро је 5. јануара 1991. у Београду и сахрањен је у ходнику заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Био је добар пријатељ са француским песником Alain Bosquet.

Велики књижевни радови доступан на енглеском језику:

Комплетне песме., ур. Францис Р. Јонес, ко-тр. Анне Пеннингтон, увод Тед Хугхес. Наковањ, 2011.
Завештање чаробњака звезде: шест поетских секвенци, прев. Мортон Маркус (Вхите Пине Пресс, 2010), ИСБН 978-1-935210-11-5
Сабране песме, Анвил Пресс Поетри, 1998
Омаж хромом вуку: изабране песме, прев. Чарлс Симић (Оберлин Цоллеге Пресс, 1987), ИСБН 0-932440-22-3
Златна јабука, Поезија наковањ П, 1980
Васко Попа: Сабране песме 1943-1976, прев. Анне Пеннингтон (Персеа Боокс оф Нев Иорк, 1978) Еартх Ерецт, Анвил П Поетри, 1973

Више информација на бугарском језику:

Више информација на српском језику:

Босиљак "Васка" Попе

Опис пројекта